Maksipedia

O nama

Mi smo porodica ljubitelja mačaka koja je imala sreću da usvoji mnogo lutalica kroz godine. Sve je počelo kada smo pronašli malenu mačku kako luta ulicom, hladna i gladna. Nismo mogli da je ostavimo tamo, pa smo je doneli kući. Od tog trenutka, naša ljubav prema mačkama rasla je, i nismo mogli da odolimo usvajanju još njih.

Većina naših mačaka pronađena je na ulici, bolesna i u potrebi za negom. Ali uz ljubav i strpljenje, uspeli smo da ih povratimo u zdravlje. Trenutno imamo četiri mačke. Naš najmlađi mačak, Oliver, bio je dijagnostikovan sa rahitisom, ali uz pravilnu ishranu i dodatke ishrani, sada napreduje.

Briga o ovim mačkama bila je delo ljubavi, ali radost koju donose u naše živote je neizmeriva. Naše mačke nisu samo ljubimci, već članovi naše porodice.

Kreirali smo ovu veb stranicu da podelimo našu ljubav prema mačkama i pružimo vredne informacije drugim ljubiteljima mačaka. Hvala vam što ste posetili, i nadamo se da ćete uživati u našem sadržaju!

MAX THE GREY

Kako je mače tužnih očiju postalo neustrašivi Maks Sivi

Maks je rođen negde početkom oktobra 2018. (pretpostavka veterinara), ali kako je završio u našem susedstvu nije poznato. Ono što znamo je da ga je jedna komšinica negde pronašla i zadržala nekoliko dana u svom stanu, a onda ga je, verovatno zbog sopstvenih obaveza kao i potreba mačića koje nije mogla da ispuni, jednostavno bacila na ulicu. I potpuno „zaboravila“ na njega.

Čitaj dalje

Sivo mače ostalo je u našem susedstvu skriveno ispod automobila i u baštenskim ogradama, mjaučući po ceo dan. Bilo je gladno, iscrpljeno i uplašeno. Nekoliko puta smo mu donosili hranu i pokušavali da ga ulovimo, ali bez uspeha – uvek je bilo brže i dobro skriveno! Zatim, posle tri dana mjaukanja i spavanja na hladnom – ostalo je bez glasa i… bez snage. Bio je 12. decembar 2018. godine kada smo ga pronašli, potpuno iscrpljenog i smestili ga u naš topli stan.

Odmah smo ga odveli veterinaru koji je rekao da je relativno dobrog zdravstvenog stanja – ali da je prilično izgladneo, iscrpljen i traumatizovan. I tako je naše sivo mače od tada jelo i spavalo sledeća 24 sata na kauču u dnevnoj sobi. Ima ime: Maks (jer je dečak :))!

Maks nije pokazivao interesovanje za igru ni nakon 24 sata odmora i dobre hrane, pa smo sumnjali da mu je možda loše. Ponovo smo ga odveli veterinaru i otkrio je da Maks ima temperaturu koja bi trebalo da se leči injekcijama. Maks se sa svim nosio kao pravi heroj. Par dana je samo ležao, nije mogao da stane na zadnje noge, ali je preživeo. Brzo se prilagodio životu u stanu sa ostalim mačkama koje takođe tamo žive. Od iscrpljenog, mršavog mačeta tužnih očiju – pretvorio se u živahnog malog nestaška koji po ceo dan pravi nestašluke.

Povremeno ga fotografišemo i objavljujemo na Fejsbuku, Instagramu i TikTok-u i rado ćemo podeliti sa vama njegovu aktivnu svakodnevicu!

P.S. – Sigurno se pitate šta se dogodilo sa komšinicom? Negirala je da se rešila sivog mačeta – ali je potom priznala i zatražila da ga odvede natrag kako bi ga „vratila tamo gde ga je i pronašla“. To je bila opcija koja nije dolazila u obzir jer: Nikada ne verujte osobi koja laže! Na taj način bi naše malo sivo mače završilo ko zna gde… Dakle, u stvari, trebali bismo biti zahvalni za ovu novu situaciju koja se dogodila i ovo divno i dinamično stvorenje koje donosi toliko radosti i sreće u naš dom!

PORODICA

FIONA MEI

Mačija princeza

Priča o Fioni Mei počinje u Darlingtaunu gde na jednom imanju živi jedna gospođa, a društvo joj pravi 20 mačaka. U stvari, u kući su joj 2 mačke, a sve ostale su ulične tj. „baštenske“. Redovno dolaze na vrata pod trem na dva obroka, igraju se po imanju i tu se osećaju bezbedno.

Čitaj dalje

Među njima se u avgustu 2018. pojavilo jedno, kao sneg belo, mače koje se nije guralo za hranu niti insistiralo na posebnoj pažnji. Kada bi sve ostale mačke završile sa jelom, mače bi prišlo, pokupilo mrvice i gledalo da bude što manje uočljivo, a ostatak dana skrivalo se negde oko kuće. Dobra gospođa, koja je hranila mačke, okom iskusnog poznavaoca je procenila da je mače rođeno u mesecu maju i zato je dobila nadimak Mei.

I tako su meseci prolazili, Mei nije previše rasla (osim dlake) a staru narav je zadržala: jela bi poslednja, preostale mrvice i nije baš nešto ludovala za mačijom hranom – više je volela domaću kuhinju. Svim svojim potezima je pokazala da pripada ili aristokratksi krugovima ili hipicima – treće opcije nije bilo.

Devetog januara 2019. godine, Maksova porodica je bila u poseti dobroj gospođi u Darlingtaunu i čula priču o posebnoj maci koja se skriva, jede drugačiju hranu, a kada su baš hladni dani, kuca na vrata da uđe i malo se ugreje. I tada su se dogovorili da je Maksu potrebno društvo njegovih vršnjaka i da bi Mei bila idealan drugar, pošto i Maks pokazuje znake i pravog aristokrate ali i hipika…

Mei je spakovana u kontejner za transport (grčevito se borila da ne uđe) i odneta u novo porodično okruženje gde je sve vreme mogla da bude u kući na toplom, ima društvo i kuvanu hranu. Ali, avaj, Mei je bila toliko uplašena da je trebalo tri nedelje da se opusti i da počne da komunicira sa ostalim mačkama – Malsom i Elom. Zbog svog skrivanja preko dana dobila je i ime: Fiona – po princezi Fioni iz Šreka koja se takođe skrivala, doduše noću. Da bi se bolje privikla na novo okruženje, dobila je posebnu kartonsku kućicu sa hranom i vodom ispred da bi mogla da se sakrije kada poželi. I, posle tri nedelje – prihvatila je porodicu postupno.

Danas je Fiona Mei ravnopravni i najbučniji član mačije porodice. Veliki je galamdžija i voli sve da komentariše – retko kada nema nešto da mjaukne o bilo kojoj temi. Obožava Maksa, obožava da se satima igra sa jednom jedinom travkom i, naravno, i dalje je veliki ljubitelj domaće kuhinje – radije jede ono što porodica jede nego mačiju hranu. Ima dugo, belo krzno kratke noge i veoma je nespretna. Kada je uzmete da je mazite – kao da ste uzeli meki, dlakavi jastuk koji non-stop sa vama priča. U svakom slučaju, potrudili smo se da nađemo neke podatke o njenom poreklu, a deo možete videti na stranicama Maksipedie.

TOMI LI

Nije lako biti poznat, posebno poput mene. 

Tomi Li je kao mače imao zaista uzbudljive dane. Niko ne može sa sigurnošću da kaže gde je bio i šta je radio dva i po meseca, ali ono što mi znamo i što definitivno nije legenda jeste da je svoju „karijeru“ započeo na vrlo visokom boru na kome je čučao dva dana zbog velikog psa koji je bio ispod njega. Neprekidno je drhtao i mjaukao. Svo to drhtanje i mjaukanje na tako visokom drvetu već je omogućilo dobrim znalcima da istaknu da će budućnost Tomi Li-ja biti svetla i bogata.

Čitaj dalje

Tomi Li je uklonjen sa drveta i od tada je počeo njegov vrtoglavi uspon. Lepih manira i uvek sofisticiran – postao je omiljeni član porodice koja ga je usvojila. Kada je pokazao da preferira manekenstvo – fotografi su se bukvalno potukli oko njega. Ova činjenica ga je malo razmazila pa je počeo da pokazuje određenu egocentričnu stranu. Neki bi čak rekli i narcisoidnost. Ali kada neko ima tako lep izgled i manire – sve mu se oprašta.

Voli da govori stvari kao što su:

  • Volim sebe i jedino sebe.
  • Nije lako biti ja – pogotovo što se tiče lepote.
  • Da li vam treba još nešto u vašem životu, osim da me gledate i divite mi se?

LOLA (OLIVER)

Oliver, poznatiji kao Lola, je naša mačka s neverovatnom pričom o otpornosti i snazi. Našao se na stepenicama našeg ulaza jednog dana, zagledan u daljinu, ne sluteći da će taj trenutak promeniti njegov, ali i naš život. Donet je do našeg ulaza od strane neke dece koja su ga našla. Bio je neodoljivo mače koje je mjaukalo samo kad ga drže, a tišina bi ga obuzela kada bi osetio tlo pod šapama. Njegova radoznalost i nevinost privukle su našu pažnju, ali i znatiželju psa koji se šunjao u blizini. Brzo smo ga udomili, spasavajući ga od potencijalne opasnosti i odmah ga odveli na pregled, gde je veterinar potvrdio da je vrlo mlad i, na sreću, zdrav.

Čitaj dalje

Međutim, Lola nije imao lagan početak detinjstva. Nakon nekoliko veselih nedelja igre i druženja, suočio se s ozbiljnim zdravstvenim problemima, otežanim hodanjem i bolnim napadima, za koje se kasnije ispostavilo da su uzrokovani parazitima (iako je uredno dobio pastu protiv parazita još kad je prvi put bio kod veterinara – bio je premlad da bi dobio tabletu). Njegovo stanje je bilo složeno, sa simptomima koji su uključivali skoro pa epileptičke napade, što je dovelo do razmatranja terapije protiv epilepsije. Odbijajući da ga ograničimo na stalnu medicinsku terapiju, okrenuli smo se alternativnim metodama i posebnoj ishrani u nadi da ćemo mu olakšati stanje.

Njegova borba s rahitisom, posledicom teške zaraze parazitima, dodatno je zakomplikovala njegov oporavak. Lola je proveo prvu zimu boreći se s bolešću, zapaljenjem pluća, kijanjem i kašljanjem krvi, ali dolaskom proleća i toplih sunčanih dana, njegov oporavak je ubrzano počeo.

Sunčanje i boravak na otvorenom imali su čudesan učinak na Lolu. Postepeno, njegova sposobnost kretanja se poboljšala, uprkos deformitetima koji su ostali trajni. Lola je počeo da istražuje, trčkara i čak da se igra sa ostalim mačkama, pokazujući neverovatan duh i volju za životom. Pred kraj leta, transformisao se iz slabog mačeta u energičnu, veselu mačku, spremnu za nove avanture.

Sada, u februaru 2024, Lola je slika zdravlja, iako sa vidljivim tragovima svoje borbe. Njegovo neobično hodanje i poseban izgled samo su plus njegovom šarmu. Lola je dokaz da ljubav, strpljenje i posvećenost mogu prevazići čak i najteže prepreke. On je ne samo preživeo – on cveta, uživajući u svakom danu sa zahvalnošću i radošću, postavši neodvojivi i voljeni deo naše porodice.

FAMILY TALES